Beograd nije završena slika – on je nešto što se stalno iznova stvara

Šta se dešava kada arhitektura prestane da bude samo prostor i postane iskustvo? Za Büke Kumyol, kreativnu direktorku u studiju Ralph Appelbaum Associates (RAA), odgovor leži u projektima koji ne samo da oblikuju prostor, već menjaju način na koji ga doživljavamo. Belgrade 360 Deck je jedan od tih trenutaka, mesto sa kog se Beograd ne posmatra samo sa visine, već iznova otkriva kroz ličnu perspektivu svakog posetioca.

Kako pristupate dizajniranju prostora koji „pričaju priču“?

Prostorni dizajn posmatram kao oblik pripovedanja, gde arhitektura postaje medij, a posetilac aktivni učesnik, a ne pasivni posmatrač. Na kraju, zanima me stvaranje okruženja koja ne samo da prenose priču, već omogućavaju ljudima da izgrade sopstvena tumačenja unutar pažljivo oblikovane narativne strukture. Cilj nije da se značenje nameće, već da se stvore uslovi u kojima ono može da nastane.

Kako ste pristupili oblikovanju Belgrade 360 Deck-a kao novog iskustva grada?

Umesto da Belgrade 360 Deck posmatramo kao klasičan vidikovac, pristupili smo mu kao sredstvu za redefinisanje načina na koji se grad sagledava i razume. Cilj nije bio samo da se posetioci fizički podignu na veću visinu, već da se promeni njihova percepcija. Ideja nije bila da se redefiniše sam Beograd, već da se stvori nova perspektiva iz koje može da se doživi.

Šta vam je bilo najvažnije da posetioci osete kada prvi put dožive Beograd sa te visine?

Ono što me je najviše impresioniralo nije bila samo razmera, već energija grada. Više od osećaja divljenja, želela sam da stvorim trenutak koji je ličan. Cilj je da posetioci odu sa osećajem prihvaćenosti.

Postoji li neki detalj na Deck-u koji vam je posebno značajan?

Jedan element koji možda nije odmah uočljiv, a meni je veoma važan, jesu Kaleidoskopi. Oni omogućavaju posetiocima da Beograd dožive na potpuno nov način. Kaleidoskopi transformišu grad u nešto što se ne samo posmatra, već živi i deli.

Kako pristupate odnosu forme i emocije u svom radu?

Ne posmatram formu i emociju kao dve odvojene stvari koje treba uskladiti. Arhitektonska forma nije okvir za emociju, već jedan od glavnih načina na koji se emocija gradi i doživljava kroz vreme. Krajnji cilj je usklađenost ideje, forme i osećaja.

Kako se filozofija RAA-a, da je prostor medij komunikacije, odrazila na Belgrade 360 Deck?

U RAA-u ideja da je prostor medij komunikacije nije apstraktna, ona je operativna. Umesto da vidikovac posmatram kao jednu platformu za posmatranje, osmislila sam ga kao slojevito komunikaciono okruženje. Prostor komunicira kroz kretanje, svetlo i perspektivu.

Kako biste opisali Beograd kroz jedan osećaj?

Za mene, Beograd je živa mreža kontrasta, ne sasvim uglađena, ali upravo zbog toga izuzetno vibrantna. Lepota grada nije samo u njegovoj arhitekturi, već u ljudima i njihovoj energiji. Kada bih morala da ga svedem na jedan osećaj, to bi bila – živost.

Šta biste voleli da posetioci ponesu sa sobom nakon iskustva Belgrade 360 Deck-a?

Volela bih da posetioci odu sa obnovljenom radoznalošću prema Beogradu. Najviše od svega, nadam se da će poneti osećaj povezanosti. Krajnji cilj je da ljudi osete da Beograd nije nešto što se samo posmatra, već nešto u šta se ulazi.